Svijet Automobila - Srbija

Jura, Inpro i Irva novi kooperanti

Na temeljima firmi koje su proizvodile delove za nekadašnju Zastavu, u Šumadiji niču nove kooperantske firme italijanskog Fijata.

Sredinom prošle godine u Raču je stigla južnokorejska Jura, svetski gigant u proizvodnji elektro-setova za automobile, preciznije žica i kablova, razvodnih kutija i štampanih ploča.

Još dva preduzeća iz Kragujevca imaju ozbiljne izgleda da postanu Fijatovi snabdevači i uključe se u proizvodnju novih modela automobila koji će, kako je najavljeno, sići sa modernizovanih linija krajem ove, odnosno početkom naredne godine.

Reč je o proizvođaču lakih prikolica Zastavi INPRO, državnom preduzeću u kome osobe sa invaliditetom čine 70 odsto zaposlenih, i privatnoj kompaniji Promotor IRVA, koja je već ušla u posao sa Italijanima, isporučujući auto-dizalice za prvu ugradnju u „punto”.

Zastava INPRO, naime, razvija program proizvodnje branika, rezervoara i drugih kabastih delova, koje bi FAS lako moga da preuzme od ove firme, budući da bi tako smanjio velike troškove transporta, ukoliko bi iste sklopove nabavljao od inostranog proizvođača.

Posle višegodišnje saradnje sa koncernom „Pežo-Citroen” i američkom „Dženeral motorsom”, u Promotor IRVI, koja ispunjava standarde kvaliteta, razmišljaju i o dugoročnijoj saradnji sa FAS-om. Osim dizalica, u ovoj firmi su spremni da italijanskom proizvođaču isporučuju i druge komponente, a reč je o metalnim i plastičnim sklopovima.

Prema rečima Nebojše Zdravkovića, zamenika gradonačelnika Kragujevca i koordinatora za poslove sa Fijatom ispred lokalne uprave, dolazak Fijata u Kragujevac predstavlja veliku šansu za naša mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom auto-delova.

Pod uslovom da ispune Fijatove zahteve u pogledu standarda kvaliteta, količina i cena, domaći mali i srednji auto-komponentaši mogu imati dobru budućnost i zagarantovan plasman. Fijat je u petogodišnjem planu za Srbiju predvideo da se u našoj zemlji pravi pet odsto svih delova koje koriste fabrike ove kompanije širom sveta.

Prema njegovim rečima, samo u okolini Torina, gde se nalazi sedište Fijatove centrale, posluje oko 17.000 malih i srednjih preduzeća, koja zapošljavaju od tri do 25 radnika.